Pocetna

Arhiva vijesti

Prijatelji sajta

Kontakt

ISLAMSKA ZAJEDNICA

Službenici IZ-e

Organizacija

INFO DANA

AKTUELNO

OGLASNA TABLA

RIJASET

MEŠIHAT

MEDŽLIS

MEDRESA

OBDANIŠTE

ZDRAVLJE

Depresija bolest današnjice

29/12/2010
Koji su tipièni simptomi depresije?
Depresija se sastoji od velikog broja telesnih i psihièkih simptoma. Èesto je teško postaviti dijagnozu. Bolesnik èesto teško može da razume da se iza mnogih telesnih simptoma zapravo krije depresija. 


Tegobe:

* Poremeæaji sna

* Stezanje u grlu i grudima

* Problemi sa apetitom

* Gubitak težine

* Zatvor

* Glavobolja

* Bolovi u vratnom ili kièmenom delu

* Tegobe organa za varenje, tegobe sa srcem


U sluèaju postojanja navedenih simptoma, lekar æe preduzeti sva potrebna ispitivanja. Ukoliko se pronaðe nekakav organski uzrok, isti æe se svakako leèiti. Èesto obolelom teško pada da prihvati da se iza telesnih tegoba krije depresija i da poveruje da æe po uspešnoj terapiji depresije, ove telesne tegobe da nestanu. Za uspeh terapije je, dakle, vrlo bitno razumeti da se u pozadini drugih bolesti i simptoma može kriti depresija.

 Bolesnik u sve veæoj meri postaje bezvoljan, razvija se oseæanje beznaða, pojaèava se strah da nikada neæe doæi do ozdravljenja, ne može nièemu više da se raduje, a neki bolesnici povremeno imaju i oseæaj da su potrošeni.


Da je depresija jedno teško oboljenje, vidi se po tome što još uvek oko 15% obolelih, na žalost, sebi oduzme život, 20 do 40% pokuša samoubistvo, a do 80% pacijenata pod uticajem svoje bolesti razmišlja o tome da sebi oduzme život.

Važno je da bolesnici imaju hrabrosti da o tome otvoreno razgovaraju sa svojim lekarom, ali i sa èlanovima porodice. Uprkos težini oboljenja, depresija se ubraja u bolesti koje se uspešno mogu leèiti.


Od 1957. postoje lekovi za leèenje depresije, tzv. antidepresivi. Oni u mozgu utièu, izmeðu ostalog, na metabolizam odreðenih neurotransmitera i na taj naèin pokreæu antidepresivno dejstvo. U ovoj grupi postoje lekovi koji pored svog dejstva na popravljanje raspoloženja, utièu više na smirenost i drugi, na aktivnost. Treæi su pak u pokretaèkom smislu neutralni. Zbog toga je važno da i bolesnici i lekari znaju kakve su tegobe u pitanju kako bi se odabrao odgovarajuæi antidepresiv. Simptomi treba da se opišu što je moguæe preciznije. U suštini, o antidepresivima treba da se zna da oni sami utièu na popravljanje raspoloženja. Od odluèujuæeg znaèaja je da ne deluju odmah nego tek posle jedne, dve ili èak šest sedmica. Bolesnici èesto teško razumeju da lek treba da uzimaju danima, a da ne osete nikakvo poboljšanje. Bolesnik zato ne treba da bude nestrpljiv i da propisani lek iskljuèi prevremeno ili na svoju ruku.


Antidepresivi ne stvaraju zavisnost. Istovremeno neki lekovi iz grupe antidepresiva, mogu usled naglog prestanka uzimanja da prozrokuju tzv. fenomen diskontinuacije (unutrašnji nemir, muèninu, znojenje, glavobolju). Zbog toga se antidepresivi moraju iskljuèiti obazrivo (postepenim smanjivanjem doze u trajanju od nekoliko sedmica). Terapija depresije traje dugo. Po povlaèenju simptoma, potrebno je nastaviti terapiju najmanje šest mesci pre nego što zapoène smanjivanje doze. Kod bolesnika kod kojih je u pitanju ponovljena depresivna epizoda, leèenje traje i duže. Mnogi bolesnici misle da mogu odmah da iskljuèe sve lekove èim se javi poboljšanje. To, na žalost, vodi ka ponovnoj pojavi tegoba, sa produžetkom trajanja oboljenja kao posledicom. Iz ovoga se vidi koliko je bitno da se bolesnik dosledno pridržava saveta svog lekara.


Svakako da i antidepresivi imaju neželjena dejstva. Na žalost, ona se pojavljuju najèešæe na poèetku leèenja i upravo zbog toga traže spremnost da se lek i dalje uzima. Takozvani klasièni, struèno nazvani triciklièni antidepresivi, tokom leèenja èesto dovode do poveæanja težine i do iritirajuæeg, ali bezopasnog sušenja usta, te umaranja, zbog èega je preporuèljivo da se ovi lekovi uzimaju uveèe. Jedna grupa antidepresiva, razvijena poslednjih godina, tzv. selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) ne stvaraju umor. Tipièna neželjena dejstva ovih lekova na poèetku leèenja su jutarnja muènina, izrazit unutrašnji nemir i glavobolja. Ovi novi antidepresivi u manjoj meri dovode do poveæanja težine i bolesnici ih uglavnom dobro podnose.
Lekar je jedini koji može da odluèi koji lek je odgovarajuæi za kojeg bolesnika.


Bolesnici treba da izgrade realna oèekivanja, kao i sposobnost da savladaju životne probleme, koje su za vreme bolesti doživljavali kao nerešive.